– Koliko ste već dugo novinarka informativne redakcije TV1 i šta je za Vas do sada bio najveći izazov, a o kakavom maštate?

Na TV1 sam skoro tri godine, brzo je prošlo. Napraviti balans sam sa sobom, i pokušati biti što istinitiji u izvještavanju zaista je pravi izazov. Kad smo kod maštanja, maštala sam da odem u Ukrajinu kada je rat počeo. Da sam imala priliku otišla bih, to bi zaista bio pravi izazov.

– Kako izgleda Vaš radni dan i priprema prikupljenog materijala? (sve ono što gledaoci ne vide) Ima li kakvih noviteta u ovom dijelu programa?

Nekada to ide rutinski, redakcijski sastanak, kafa, a onda se ide na teren, snimanja, izajve. Vraćamo u redakciju i od toga pravimo priču. Međutim, uglavnom ne ide tako lako. Često tražimo odgovore na pitanja na koja drugi ne žele da odgovore, i tu zaista treba dosta strpljenja i upornosti-čeka se dugo, nekada obavite na stotine poziva, i pošaljete desetine mail-ova i ne ide. E kad izgurate svoje, onda zaista potvrdite zašto volite ovaj posao. Dosta posla ima da bi se napravio minut, dva programa.

– Smatrate li da novinarstvo dovoljno ”pomjera granice” i koliko su kod nas novinari cjenjeni i zaštićeni, a koliko zaista lojalni ovoj profesiji?

Kao novinari smo jednako cijenjeni kao i ljudi, ako možemo da se izborimo da nas uvažavaju u našoj kući, vezi, braku, prijateljstvu, tako će da nas cijene i kolege, ali i sagovornici-računica je jasna. Da, pomjeramo granice ka gorem nažalost. Velika konkurencija forisira brzinu, brzina uglavnom znači i smanjenje kvaliteta.  Minute se broje, nekada sekunde, i pod takvim pritiskom ne možete raditi najbolje što možete, ali to je realnost, ne samo naših medija, već i svjetskih, ne osjećam se loše zbog toga.

– Čije emisije ponekad gledate na drugim TV kućama, to jest, da li postoji neko od kolega čiji rad pratite? (objašnjenje)

Gledam dosta toga, znam šta mi kolege rade. Ako je neka aktuelna tema, i znam da će aktuelni gosti biti u nekoj od dijaloških emisija to obavezno gledam.  Sagovornici često jedni druge isprovociraju da kažu mnogo više, nego što bi novinar mogao sam.

– Kada biste mogli da budete da budete neka istorijska ličnost koga biste odabrali i zbog čega?

Ali ako bih morala da biram, mislim da bih voljela da sam poput Vladike Nikolaja Velimirovića. On je bio idealan spoj hrabrosti, pameti, prosvećenosti, mudrosti i ljubavi, mislim da nam je u ovom trenutku potreban neko takav. No, kad već nemam te osobine, voljela bih da sam nekome Vera Pavladoljska. Sigurna sam da samo sjajna žena može biti inspiracija za pjesme poput- „Vere Pavladoljske“ ili pjesme „Kada bi ti otišla iz ovog grada“.

– Koju od osobina ne volite kod drugih ljudi, a koju kod sebe i zašto?

Ne volim ljude koji shvataju stvari lično, i one koji misle samo da je samo ono što oni vide istina, sa takvim ljudima se ne može voditi otvoren razgovor. Ako moram da pazim kako će neko da me doživi kada nešto kažem brzo se udaljim od te osobe. A ja, ja imam mnogo mana, zaista sam teška i sebi i drugima.

– Šta biste voljeli da ostvarite do kraja ove ili tokom naredne godine?

Šta god kažem naglas ne ostvari se, ali nemam neke nerealne planove. Do kraja godine planiram otići  na jedno kratko putovanje sa meni dragom osobom. Želim da provedem lijepo vrijeme sa ljudima koje volim.  Što se posla tiče, tu sam gdje sam, za istim stolom kao i prije tri godine kada sam došla na TV1, tu ne planiram ništa da mijenjam.

aleks-3

SHARE