Bosna i Hercegovina je propustila još jedan važan rok, onaj za podnošenje izvještaja o stepenu provođenja reformi u okviru evropskog Plana rasta. Zbog toga zemlja, uz Kosovo, ostaje jedina na Zapadnom Balkanu koja nema pristup milionima eura namijenjenim za razvojne projekte.
Glavni razlog blokade je protivljenje ministara iz entiteta Republika Srpska, koji tvrde da im ne trebaju nepovoljni krediti niti uslovljavanja Evropske komisije.
Amidžić: Riječ je o kreditima pod posebnim uslovima
Ministar finansija BiH Srđan Amidžić odbacuje tvrdnje da je zemlja na gubitku zbog blokade sredstava. On smatra da su sredstva iz Plana rasta uglavnom kreditna i da dolaze sa posebnim uslovima koji Republici Srpskoj nisu potrebni.
“Ja se zadužim 700 miliona eura i dam vama tih 700 miliona eura da meni govorite kako ću ja trošiti taj novac, prilikom čega vi meni naplatite kamate”, izjavio je Srđan Amidžić, ministar finansija BiH.
Za razliku od njega, ministar prometa i komunikacija Edin Forto poziva na razum i nadu da će naredna sjednica Vijeća ministara donijeti promjene, bez obzira na predizborni period koji dolazi.
EU ostaje pri ranijim zahtjevima
Izvori iz Evropske unije potvrđuju da Komisija ne odustaje od svojih ranije postavljenih zahtjeva. Prema njihovim riječima, BiH mora potpisati ugovore o zajmu i kreditnim aranžmanima, kao i ispuniti preostale korake iz Reformske agende.
- Ako BiH ne ispuni uslove, rizikuje gubitak gotovo milijardu eura iz Plana rasta.
- Kreditna sredstva iznose oko 690 miliona eura.
- Bespovratna sredstva iznose oko 280 miliona eura.
Predstavnica nevladinog sektora Biljana Livančić iz Istinomjera kaže da je pogrešno tvrditi da su krediti nepovoljni.
“Riječ je o kreditima koji se smatraju povoljnim, koji imaju niže kamatne stope i jako dug grejs period, za neke od njih se glavnica neće početi plaćati do 2034. godine”, pojašnjava Livančić.
Kontrola novca kao stvarni problem
Prema mišljenju nevladinog sektora, ključni problem za zvaničnike iz Republike Srpske nije sam kredit, već činjenica da neće moći samostalno upravljati novcem, jer bi njegov utrošak strogo kontrolisao Brisel.
Edo Kanlić iz Transparency Internationala upozorava da bi neaktivnost BiH mogla imati dugoročne posljedice na buduću finansijsku podršku Evropske unije.
“Ako BiH sada ne uradi ništa, ne napravi preduslove da uopšte pristupi budućim finansijskim instrumentima, pitanje je kakva je budućnost finansijske podrške EU našoj zemlji, jer znamo da se IPA polako gasi”, ističe Kanlić.
Iako Bosna i Hercegovina ima na stotine potencijalnih projekata za koje bi mogla iskoristiti sredstva iz Plana rasta, ono što nedostaje jeste politička volja i dogovor između entiteta i institucija na državnom nivou.
